Zalihe nafte u ležištu procjenjuju se zapreminskom metodom, kojom se obuhvaćaju: utvrđene dimenzije ležišta, šupljikavost ležišta, stupanj zasićenja vodom i zapreminski koeficijent nafte (odnos zapremine nafte u ležištu i na površini).
Iskoristive zalihe nafte u akumulaciji zavise od energija ležišta.
Nafta se iz ležišta može crpiti u okviru nekoliko faza.
U primarnoj fazi iskorištenja ležišta nafta se izvodi na površinu pod utjecajem prirodne energije ležišta (dubina, temperatura, pritisak stijena).
U sekundarnoj fazi iskorištenja ležišta raspoloživa se energija obnavlja ili se njeno dalje smanjenje vrši ubrizgavanjem vode ili plina.
U tercijalnoj fazi se energija ležišta povećava zagrijavanjem ili dodavanjem kemikalija.
Iscrpljena količina nafte iz ležišta zavisi još i od rasporeda bušotina i bušotina za ubrizgavanje i može se kretati 10 do 60% od utvrđenih geoloških zaliha.
U odnosu na energiju ležišta u primarnoj fazi iskorištavanja u ležištu mogu vladati tri različita režima crpljenja: plinske kape, otopljenog plina, režim pritiska vodom ili njihova kombinacija.
Osnovni režimi primarne faze iskorištavanja nafte
a) režim otopljenog plina – do 15% od geoloških zaliha,
b) režim plinske kape – do 30 % od geoloških zaliha
c) režim pritiska vode – može biti i sekundarna metoda
Tercijalna faza
Termički procesi se svode na spaljivanje dijela nafte u ležištu uz ubrizgavanje plina. Paralelno sa povećanjem temperature opada viskoznost, a ubrizgani plin smanjuje površinski napon.
Kemijske metode se svode na ubrizgavanje otopina tenzida i polimera. Polimerima se povećava viskoznost vode koja se ubrizgava u ležište, pa se tako povećava potisak nafte iz ležišta. Ovim metodama se količina izvađene nafte povećava za daljih 10 do 13 %.
a) Metoda plinskog lifta
Postrojenje za transport nafte iz ležišta plin – lift metodom
1. kompresor; 
2. regulator protoka plina;
3. ventili za uvođenje plina;
4. separator;
5. rezervoar nafte
b) vađenje dubinskom jednoklipnom pumpom
c) vađenje uronjenom pumpom i motorom